Pothuajse gjysma e qytetarëve të BE-së (46%) e përdorin internetin për të kërkuar punë, për të shfrytëzuar biblioteka publike dhe për t’i dorëzuar fletëparaqitjet tatimore, për të kërkuar çertifikatë të lindjes dhe për të aplikuar për pasaportë ose për të shfrytëzuar shërbime të tjera për e-qeveri.
80% thonë se shërbimet publike në internet u kursejnë kohë, 76% u pëlqen fleksibiliteti, ndërsa 62% thonë se kursejnë para. Por, këta shfrytëzues janë më të kënaqur me veprimet bankare në internet (8,5 rejtingu i satisfaksionit në shkallën prej 0 deri në 10) dhe blerjen nëpërmjet internetit (7,6) se sa me shërbimet publike në internet (6,5).
Nënkryetarja e Komisionit Evropian, Neli Kros, u përgjigj në rezultate duke thënë: “Këto janë trende premtuese për e-qeverinë në Evropë. Mirëpo, kur shfrytëzuesit janë më të kënaqur me veprimet bankare nëpërmjet internetit se sa me shërbimet publike nëpërmjet internetit, kjo tregon se administrata publike duhet të përpiqet më tepër për të dizajnuar shërbime të e-qeverisë në përputhje me nevojat e shfrytëzuesve. Dhe duhet të përpiqemi më tepër që e-qeveria të funksionojë në vende të ndryshme”.
Agjenda digjitale për Evropën ka për qëllim ta rrisë përdorimin e shërbimeve të e-qeverisë në 50% të qytetarëve të BE-së deri në vitin 2015.
Për qëllimet e Raportit për e-qeveri 2012 u anketuan 28.000 shfrytëzues të internetit nga 32 vende. Disa nga konstatimet kryesore ishin këto:
Најпопуларните услуги беа пријавувањето на даноци на доход (73 % од корисниците пријавуваат даноци преку интернет), менувањето на адреса (57 %) и уписот во високо образование и/или конкурирањето за студентски стипендии (56 %).
Иако 54 % од анкетираните сè уште претпочитаат контакт лице-в-лице или други традиционални начини, најмалку 30 % од нив изјавија дека можат да бидат и редовни корисници на е-власт доколку се обезбедат повеќе релевантни услуги.
47 % од корисниците на услуги на е-власт добиле сè што барале од услугите преку интернет, а 46 % само делумно го добиле она што го барале.
Во извештајот исто така се укажува дека се потребни подобрувања на услугите преку интернет за важни животни настани како што се губење или наоѓање работа, основање компанија и запишување на факултет.
За луѓето кои живеат во својата земја, во просек повеќе од половина од административните чекори поврзани со овие клучни животни настани може да се вршат преку интернет. Веб-локациите нудат информации за останатите чекори. Сепак, потребни се поголема транспарентност и интеракција за поголем поттик на граѓаните.
Ситуацијата не е толку сјајна за речиси 2 милиони луѓе кои се селат или работат низ земјите-членки на ЕУ. Додека поголемиот дел од земјите-членки обезбедуваат одредени информации за студирањето или формирањето компанија во странство, регистрацијата преку интернет не е толку честа појава. Само 9 земји им овозможуваат на граѓаните од друга земја-членка на ЕУ да се регистрираат за студирање преку интернет, а само 17 земји им дозволуваат да преземат чекори за формирање компанија на овој начин.
Извор: Europe’s Information Society „eGovernment improving but citizens ask for more“ 28 мај, 2013.
